Lipik u ratu

Ovo je priča o mom rodnom gradu
koji je u Domovinskom ratu nastrado’.
Još i sad nakon mnogo godina,
vidljivi su znakovi agresora.

Pričaju mi tata, djed i baka
morali smo bježat
zbog neprijateljskih mina i granata.

Majke, djeca i bake
napustili su svoje kuće i domove,
očevi i djedovi skakali su u rovove.
Heroji su to naši i njih
neprijateljska ruka ne plaši.

Prolazeći ulicama prelijepog Lipika,
ostala je poneka ruševina,
pomislim i pitam se 
kakva je to borba bila.

S ponosom i zahvalnošću mogu reći
Lipik su obranili naši preci.
Heroji naši s desnicom na srcu
rekoše za Lipik moj
dajem život svoj i tako krenuli u boj.

Svim poginulim braniteljima
poklanjam ovaj stih
jer Lipik je danas slobodan zbog njih.

Magdalena Sigurnjak, 7.b

Heroji grada

Ljudi bez srca su moj grad napali
branitelji se nisu dali, hrabro su ga branili.
Tjerali su ljude iz domova,
Oduzeli puno su snova.

Nije ih bilo briga je li to bolnica il škola,
samo da nanesu što više patnje i bola.
Granate su bacali bez milosti,
ali braniteljima nije ponestalo hrabrosti.

Borili su se hrabro i s puno volje
da nama danas bude bolje.
Da nije bilo tog glupog rata,
mnogi bi i danas imali majku, sestru ili brata.

Na prosinac šesti zapali svijeću,
i nemoj reći: „Neda mi se“ ili „Neću“.
Jer mnogi su za grad i tebe život dali,
mnogi su zbog toga smrti u ruke pali.

Zahvali im na tome sada,
jer oni su heroji tvoga grada.

Gabriela Klaić, 8.b

Domovinski rat u mom gradu

U mom gradu
dogodilo se svakakvih grozota,
branitelji naši
bježali su preko njive i plota.

Operacija Orada
zvalo se oslobođenje
Lipika,
našeg grada.

Krunica i Bog
bili su im jedina nada,
zahvaljujući njima
ostalo je nešto od ovoga grada.

Zato ustaj vojniče,
napadaju ti dom,
dom koji je drag
srcu tvom.
Moli Boga za narod svoj,
narod hrvatski,
narod tvoj i moj.

Barbara Horvat, 7.a